“Ostavio me je kao jadnicu. Vratio se kao otac. Sada svako veče imam seks i molim Boga da se moja laž nacrtana voštanim bojama pretvori u istinu.”

Molim vas nemojte da me osuđujete, znam da sam dno dna, znam da sam bolesna, ali meni treba pomoć jer ne znam šta da radim, bukvalno razmišljam da se ubijem. Godinama sam bila luda za njim, bolesno zaljubljena. A on me je zvao samo kad mu je dosadno, kad nema ko drugi. Znala sam da me koristi, ali sam se nadala.

I onda, bam. Hladan tuš. Našao je drugu, ozbiljno je, neće više da me vidi. Molila sam ga za oproštajni seks. Mislila sam, ako budem najbolja ikad, predomisliće se. Bilo je nikad bolje. Ali on se posle toga obukao, poljubio me u čelo kao neku jadnicu i otišao.

Nisam izlazila iz kuće nedeljama. I onda me drugarica jedva nagovori da izađemo. I koga vidim u klubu? Njega. Sa njom. Drži je za ruku onako kako mene nikad nije. Meni se u sekundi zamračilo. Bukvalno crnilo pred očima, pala sam u nesvest. Drugarica me odvukla u WC, umiva me i onako u šali kaže: ,,Jebote, šta ti je, da nisi trudna?”

I tu mi đavo ne da mira. Tu mi sine ta bolesna ideja. Kupim sutradan deset testova. Svi negativni, naravno. Uzmem crveni flomaster, onaj tanki, i crvenu voštanu bojcu i počnem da crtam. Ruka mi drhti, ali na dva testa sam uspela da izvučem liniju da izgleda baš realno. Slikam. Pošaljem mu. On je doleteo kod mene iste večeri. Bled ko krpa. On je dete razvedenih roditelja, ima tu traumu, uvek je govorio da nikad neće ostaviti svoje dete. Prvo je bio besan, ali kad sam počela da plačem, zagrlio me. Ostavio je onu devojku odmah ujutru.

E sad nastaje pakao. Tražio je da idemo zajedno kod lekara. Mislila sam da sam gotova. Ali setila sam se da u državnom Domu zdravlja partnere ne puštaju unutra tek tako. Otišla sam na internet, našla sliku nekog ultrazvuka, ubacila u Canvu, promenila datume i ime. Ištampala sam to kod kuće na običnom papiru, crno-belo, isekla sklapelom na veličnu pravog.

Otišli smo u dom zdravlja. On je čekao ispred, ja sam ušla, srce mi lupa sto na sat. Ispričala sam doktorki da me boli jajnik, samo da bi me pregledala. Ona me pregledala, naravno nema trudnoće, kaže sve je u redu, možda neka upala ili prehlada. E tu nastaje drama. Dok sam se oblačila iza onog paravana, izvadim onaj moj ištampani papir i gurnem ga u zdravstveni karton da viri, kao da je pravi nalaz.

Izađem napolje, on skače sa stolice, hoće da vidi. Ja glumim da mi je loše, hvatam se za stomak i kažem mu da mi je pao mi je šećer od uzbuđenja, da mi sa automata uzmenešto slatko i vodu.  On, jadan, poleteo niz stepenice ko bez glave da me spašava. Čim je zamakao, ja brzo izvučem onaj lažni ultrazvuk iz kartona i gurnem ga u svoju torbu, a sestrama na šalteru bacim karton i pobegnem napolje.

Kad se vratio sa čokoladicom, ja sedim na klupi ispred, držim onaj papir iz torbe i plačem od ,,sreće”. On gleda u onu mrlju sa interneta, ljubi i viče ,,tata te voli“. Nije ni primetio da je običan papir.

On sad hoće da idemo privatno, kaže da ima para, hoće najbolju negu. Ja izmišljam sve moguće izgovore,  te moja doktorka u državnom je najbolja stručnjakinja, te verujem samo njoj. Da bih kupila vreme, slagala sam ga da mi je doktorka rekla da ako se osecam dobro ne dolazim često zbog virusa koji vladaju. I on je poverovao.

Prošla su 4 meseca. Verili smo se. Svakako da sam zbog njega slagala i sve ostale. Roditelje, prijatelje, najbolju drugaricu.  Nastojim da imamo seks svako veče, i u sebi molim Bogu da stvarno zatrudnim. Računam plodne dane, ne ustajem iz kreveta posle odnosa, sve radim samo da se laž pretvori u istinu. Ali ne dešava se.  Kad dobijem, kazem da mi nije do seksa, krijem uloske. Jednom me uhvatio, kazem da je to ,,blago krvarenje u trudnoći” i da sam išla sama kod doktorke, jer nisam htela da se on preplaši.  Stomak mi ne raste, ja se prežderavam da bih se ugojila, stalno nosim široke dukseve. Sledeći ,,zakazani termin” je za dve nedelje. Još sam mu rekla da će ući sa mnom da čuje srce.  Ja ne znam šta da radim. Da lažiram pobačaj? Da se bacim pod auto? Ako sazna da sam ga lagala i šta sam sve uradila, on će me odmah šutnuti, moji  će me ubiti. Pomagajte. Ja samo želim da budemo zajedno.

Napomena redakcije: Ako prolazite kroz težak period ili imate crne misli, niste sami. Pozovite Centar za pružanje emotivne podrške i prevenciju suicida „Srce“ na 0800/300-303 (besplatan poziv).