Imam 53 godine. Smršala sam 40 kila u poslednje tri godine, i danas se prvi put u životu vidim u ogledalu i kažem to sam ja.

Bila sam debela ceo život, je laž koju sam sebi pričala. Bila sam normalna do svoje 22. godine, a onda sam se udala i počela da se debljam. Trideset godina sam bila debela. To nije neka dijeta od koje se može odustati, to je način postojanja. Ja sam bila debela kao što je neko crn ili plav, to je bilo deo mene.

Udala sam se u dvadeset i drugoj. Imala sam tad 78 kila, na 168 cm visine. Nisam bila mršava, ali sam bila normalna. Muž je bio mršav, jeste, ali mi je rekao kad smo se uzimali da on voli žene koje imaju šta da uzme. Smejala sam se tada, a sad znam da to nije bio kompliment, to je bila njegova polica osiguranja.

Imam dvoje dece. Ćerka je rodila dete pre dve godine, Sin studira pravo u Beogradu. Posle ćerke kad sam se porodila, ostala sam na 110 kila i tu sam se zadržala. Posle sina, prešla sam 120. Najveće je bilo 124, tu sam stigla pre nego što sam stala. To je u 47. godini bilo pre 6 godina.

Domaćica sam ceo život. Muž radi u opštini, pristojna plata, ja kuvam, perem, čistim, vodim računa o deci. Bilo mi je dobro. Nisam patila zbog kila. Mislim patila sam, ali sam to gurala pod tepih, kao i sve ostalo.

Onda je ćerka rodila Lazara. Krštenje je bilo u maju, pre tri godine. Cela familija došla slikali smo se ispred crkve. Posle nedelju dana, kad smo dobili slike, sela sam za laptop da prelazim. I videla sam jednu sliku. Bila je to slika moje ćerke kako mi predaje Lazara u naručje. Ćerka ima 24 godine, vitka, lepa, smeši se. A ja na toj slici nisam bila ja. Bila sam nepoznata žena. Tri brade, ruke pune do ramena, haljina koju sam našla u polovnoj jer unema veličine za mene u normalnim radnjama, pa kako-tako mi je stajala. Lice mi se izgubilo, zatonulo u kožu. Smejala sam se na slici, ali nisam mogla da se prepoznam.

Sela sam za laptop i plakala sam pola sata. Muž je došao iz dvorišta, pitao šta mi je. Pokazala sam mu sliku. On ju je gledao tri sekunde i rekao da sam lepa i da se smirim. Ustao i otišao u dvorište.

Te noći sam ležala pored njega i mislila. Mislila sam o sebi. Ko sam ja. Ja sam Lazara držala u naručju i nisam ga videla od svojih grudi. Ja sam se popela na sprat kod ćerke i morala sam da sednem na pola jer mi se vrtelo u glavi. Ja sam kupovala odeću u radnjama za debele, gde su sve haljine kao zavese, sa cvetićima i veštačkim pojasom koji nikuda neide.

Krenula sam sutradan, da radim na sebi. Nisam isla na dijetu jer sam ih probala stotinu, znala sam da to neradi. Krenula sam sa hodanjem. Izašla sam u pola šest ujutro, dok muž još spava, jer me bilo sramota da me iko vidi, i prošla sam jedan krug oko zgrade. Bilo je 400 metara. Stigla sam kući zaduvana kao da sam se popela na Avalu.

Sutradan sam izašla opet. Pa sutradan opet. Posle dve nedelje sam išla po dva kruga. Posle mesec dana tri. Niko od mojih nije primetio ništa, jer sam izlazila baš rano, a i volela sam to vreme. Niko nije bio u parku osim onih starih što hrane mačke. Krenula sam i sa hranom polako. Nisam išla na neku dijetu. Samo sam prestala da jedem ono što sam jela viškom. Hleb sam prepolovila. Slatkiše sam ostavila samo subotom. Posle ručka više nisam navečer večerala, samo sam pila čaj. Tako, polako, malo po malo.

Posle 6 meseci sam smršala 12 kila. Nije primetio niko, ali ja  sam primetila u suknji, koja mi je posela na bokove kao kesa. Posle godinu dana sam smršala 25 kila i tad su počeli da primećuju.

Prvo je muž primetio. Nije rekao ništa lepo. Rekao je “šta ti je, ti se kao dietuješ” i to je zvučako kao neka uvreda.  Kao kad neko kaže “šta ti je, što si ofarbala kosu na crveno”. Tako mi je rekao. Onda su komšije počele da primećuju. Komšinica iz prizemlja, koja je 30 godina krupna kao i ja, počela je čudno da gleda. Nisu me hvalile žene iz familije. Na salvi kod kumova sestra mi  je rekla da sam smrsala ali ti da mi je lice opalo, pa izgledam starije. Jedva sam se sabrala da ne zapalčem pred svima, mislila sam da će me pohvaliti, ali dobro ja sam se ru osetila povredjenom, ali nisam odsutala.  

Znala  sam da neće biti tako, ali sam mislila da će me svi gledati i govoriti aha, eto, kako se promenila, super. A oni su se pogubili, kao da se ljute.  I muž najviše. To mi je bilo najteže.

On je počeo čudno da se ponaša u našoj kući. Pre, kad sam bila debela, sve je išlo svojim redom. Ja kuvam, on jede, on sluša svoje vesti, ja perem suđe, idemo u krevet, on hrče, ja ne mogu da spavam, ali to je bila naša pesma. Sad je počeo da bude napregnut. Pitao me je gde sam bila kad sam se vratila iz radnje. Pitao me je zašto sam stavila ruž za usne kad sam išla kod ćerke. Jednom je rekao, kao u šali, ali nije bilo u šali, “pazi da me ne ostaviš sad kad si lepa”. Smejao se kao da je to vic.

Tu sam, sa svojih 90 kila tada, prvi put pomislila šta se ovde dešava. A onda samotkrila sam jednu stvar koja me je sasvim stresla. Otkrila sam da je on mene hteo debelu. Da mu je tako bilo bezbedno. Debela žena ne ide nigde, debela žena nema gde da ode, debelu ženu niko ne gleda, debela žena je tvoja sigurno. Trideset godina sam živela sa čovekom koji me je voleo manje zato što sam debela, nego što sam debela bila njegova garancija.

To otkriće je bilo gore nego sve dijete koje sam ikad držala. Bolelo je više nego stomak posle 10 dana praznog posta.

Imala sam tad opciju, znate. Čitala sam gde je ja samo neznam, neki članak negde, kako žene posle dijete ostavljaju muževe i pomislila sam, evo, znači sad ja idem da budem ta žena. Smrsala sam, otkrila sam šta on stvarno misli, sad treba da odem.

Ali nisam otišla, jer sam drugačije razmišljala. Ja sam tom čoveku rodila dvoje dece, kuvala mu trideset godina, prala mu veš. On je meni davao platu, vodio me na more svake godine, držao me kad mi je tata umro. Mi smo izgradili nešto. To nije za bacanje samo zato što je njegova ljubav bila pomalo kukavička.A i, da budem iskrena, ja nisam imala kuda. Ja nemam profesiju, ja nemam svoju penziju, ja imam dvoje odrasle dece i jednog unuka kojeg svaki dan vidim. Šta ću ja sama u svojoj 50. godini, da krenem ispočetka? Nisam ja Sara Džesika Parker.

Zao sam rešila da radim drugo. Sela sam jedne nedelje kad smo bili sami deca nisu dolazila, i rekla sam mu.”Slušaj me. Ja sam smrsala 30 kila. Ne idem nigde. Volim te, voleću te, ali ne mogu više da budem debela da bih ti bila garancija. Ako ti to ne odgovara, reci mi sad. Ja sam svoje mesto u ovoj kući zaslužila i debela i mršava. Ali ako ti hoćeš da budeš sa mnom, onda budi sa mnom čitavom. Ne sa mojim kilažama.”

Slušao me je i ćuutao je dugo. Onda je rekao nešto što neću zaboraviti.

Rekao je: Izvini. Samo to. Izvini. Ustao je, otišao u kuhinju, doneo dve čaše vode, jednu meni, jednu sebi. Seo. Rekao je: nisam ja zao čovek, ja sam slab čovek. Imam pedeset i pet godina, i ja sam debeo sad, ćelav, plašim se da starim. Plašim se da ti odeš. Ne hteo sam da budem takav. Izvini ti meni. Hoću i ja da krenem sa tobom da hodam, ako mi dozvoliš.

Raznežili smo se oboje za stolom kao stari ljudi..Sutradan ujutro u pola šest, on je obukao trenerku i izašao sa mnom. Bio je zaduvan posle 200 metara. Smejala sam se njemu kao on meni nikad nije, ali nisam bila zlobna. Zatim smo nastavili. Posle godinu dana je smrsao 15 kila. Sad ima 86 godina, kao mladić.

Sad smo zajedno smrsali skoro 60 kila. Ja četrdeset, on petnaest. Kad nas neko vidi na slici, kažu eto, ovo je drugi par. A mi smo isti par. Samo lakši.

Hodamo svako jutro u pola šest. Imam ja sad svoje dane kad ne mogu, kad mi je teško, kad sam nervozna, ali on me podigne. On ima svoje dane kad ne može, kad ga boli koleno, kad bi da spava, ja ga podignem. To je sad naš novi dogovor.

Ne pišem ovo da bih hvalila sebe. Pišem zato što ima onih koje misle da je dijeta samo broj na vagi. Ali nije, dijeta je ogledalo. Dijeta vam pokaže sve ono što ste do tada gurali pod tepih. Ko vas voli, ko vas trpi, ko vas plaši, ko vas drži.

Smrsajte ako hoćete da smrsate. Ali znajte,  kad smrsate, neki ljudi oko vas neće znati šta da rade s vama. To nije vaš problem. To je njihov. A ako imate sreće kao ja, neko od tih ljudi će vam jednog dana, kad mu kažete istinu, reći samo “izvini”. I to “izvini” će biti vredno svake kile.