,,Ja sam trofej. Ukras koji klima glavom dok on flertuje s konobaricama. Imam 500 brojeva u imeniku, a nemam koga da pozovem kad se raspadam.” Svi mi zavide i ja im to vidim u očima. Kad parkiram Brabusa ispred privatne

,,Do pre pola godine bio je dete za primer, sportista. Sad ima staklene oči i nepoznate drugove. Ja mu pričam, on stavi slušalice i za njega ne postojim. Muž kaže da je to faza. Meni ovo ne deluje kao faza.”

Upravo sam pojela čokoladu od 200 grama u špajzu da me deca ne vide. Krijem se kao pacov u sopstvenoj kući. Muž misli da sam na dijeti. Deca misle da nema slatkog. A mama sedi pored turšije, trpa čokoladu u

,,Kese nikad ne unosim odmah. Krijem ih u gepek, ako treba i ispod rezervnog točka. Čekam da on zahrče, pa se išunjam ko lopov da unesem maskaru od 500 dinara.” Moram ovo dusu da olaksam pa nek me osudite al

,,Napao me je da sam luda i ljubomorna. A onda mu je sinoć u 22h zazvonio telefon. Otišao je u drugu sobu da se kikoće. Kaže,  Jovana ne zna da koristi Excel. Ma važi.” Jel’ može neko da mi objasni

,,Dovela sam ga do 25. godine, bila i otac i majka. I sad sam ja dosadna baba koja zvoca, a njegova devojka i moja bivša svekrva su super društvo? Gde sam pogrešila?” Moram ovo da napisem anonimno jer da saznaju