Postoje bolovi koje je lako objasniti. Infekcija ima uzrok, rana zarasta, upala prolazi nakon terapije. Ali postoje i bolovi koji traju mesecima ili godinama, dok svi nalazi uporno pokazuju da je „sve u redu“. Upravo sa tim iskustvom žive mnoge žene koje imaju vulvodiniju.

Peckanje, probadanje, osećaj žarenja, sečenja ili preosetljivosti u predelu vulve često postaju deo svakodnevice. Nekim ženama bol otežava sedenje, vožnju bicikla ili nošenje uske garderobe. Drugima se javlja isključivo tokom seksualnog odnosa, pri korišćenju tampona ili ginekološkog pregleda. Vremenom mnoge počinju da sumnjaju u sopstveno telo, posebno kada se infekcije isključe, a simptomi ne prolaze.

Vulvodinija nije retko stanje, ali se i dalje nedovoljno prepoznaje. Razlog nije samo to što su simptomi različiti od žene do žene, već i činjenica da se radi o hroničnom bolnom sindromu u kojem uzrok nije uvek vidljiv na laboratorijskim analizama ili ginekološkom pregledu. To, međutim, ne znači da bol nije stvaran.

ŠTA JE VULVODINIJA I ZAŠTO NASTAJE

Vulvodinija je hroničan bol ili izražena nelagodnost u predelu vulve koja traje najmanje tri meseca, a ne može se objasniti aktivnom infekcijom, kožnim oboljenjem, traumom ili drugim jasno prepoznatljivim uzrokom.

Danas se smatra da vulvodinija nije bolest jednog organa, već poremećaj u načinu na koji nervni sistem obrađuje bol. Kod mnogih žena dolazi do povećane osetljivosti nervnih završetaka u vulvi, pa podražaji koji bi inače bili bezbolni postaju neprijatni ili izrazito bolni. Taj proces naziva se periferna senzibilizacija.

Vremenom, ove promene mogu da se prenesu i na centralni nervni sistem. Mozak i kičmena moždina počinju intenzivnije da obrađuju signale bola, zbog čega bol može da traje i onda kada prvobitni okidač više ne postoji. Ovo stanje poznato je kao centralna senzibilizacija i objašnjava zašto neke žene osećaju bol uprkos urednim nalazima.

Na razvoj vulvodinije verovatno utiče više faktora istovremeno. Kod nekih žena prethode ponavljane vaginalne infekcije, naročito gljivične infekcije koje dovode do dugotrajne aktivacije lokalnog imunološkog odgovora. Kod drugih okidač može biti porođaj, hirurške intervencije, povrede karličnog dna ili hormonalne promene koje utiču na sluznicu vulve.

Istraživanja pokazuju da u pojedinim slučajevima dolazi do povećanog broja nervnih vlakana u površinskom sloju tkiva vulve, kao i do pojačanog lučenja inflamatornih medijatora koji održavaju osetljivost nervnih završetaka. Zato se vulvodinija danas posmatra kao stanje u kojem se prepliću nervni sistem, lokalni imunološki odgovori, hormonski uticaji i funkcija mišića karličnog dna.

KAKO PREPOZNATI SIMPTOME VULVODINIJE

Najčešći simptom vulvodinije jeste bol, ali način na koji ga žene opisuju može biti veoma različit. Neke osećaju konstantno pečenje ili žarenje, druge probadanje, pulsiranje ili osećaj kao da je koža „izgorela“. Kod pojedinih žena bol se javlja samo pri dodiru, dok je kod drugih prisutan gotovo tokom čitavog dana.

Često se opisuje:

• pečenje ili žarenje u predelu vulve,
• probadajući ili sekući bol,
• preosetljivost na dodir,
• bol tokom ili nakon seksualnog odnosa,
• nelagodnost pri korišćenju tampona,
• bol pri dužem sedenju ili vožnji bicikla,
• osećaj iritacije iako nema znakova infekcije.

Kod lokalizovane vulvodinije bol je ograničen na određeni deo vulve, najčešće na područje oko vaginalnog otvora (vestibul). Kod generalizovane vulvodinije nelagodnost može zahvatiti širu regiju i menjati intenzitet tokom dana.

Posebno je važno naglasiti da kod velikog broja žena spoljašnji izgled kože može izgleda potpuno uredno. Upravo zbog toga mnoge godinama dobijaju terapije za infekcije koje zapravo nisu prisutne ili ostaju bez jasnog objašnjenja svojih tegoba.

ZAŠTO VULVODINIJA UTIČE NA MNOGO VIŠE OD INTIMNOG ZDRAVLJA

Hroničan bol nikada ne ostaje ograničen samo na mesto na kojem se javlja. Kada organizam mesecima prima iste bolne signale, menja se način rada čitavog nervnog sistema.

Mišići karličnog dna refleksno ostaju u stanju povećene napetosti pokušavajući da zaštite bolno područje. Paradoksalno, upravo ta stalna kontrakcija može dodatno da pojača bol, stvarajući začarani krug između nervnog sistema i muskulature.

Kod mnogih žena zbog toga se razvija i bol tokom seksualnog odnosa (dispareunija), ali i strah od svakog budućeg odnosa. Očekivanje bola aktivira simpatički nervni sistem, povećava napetost mišića i dodatno smanjuje mogućnost opuštanja karličnog dna.

Hronični bol utiče i na kvalitet sna, raspoloženje i svakodnevno funkcionisanje. Nije neuobičajeno da žene sa vulvodinijom razviju simptome anksioznosti ili iscrpljenosti, ne zato što je bol „psihički“, već zato što dugotrajna aktivacija centara za bol menja način na koji mozak obrađuje stres i emocionalne informacije.

Zbog toga savremeni pristup vulvodiniji ne posmatra samo vulvu, već čitav sistem koji učestvuje u nastanku i održavanju bola.

KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA I KOJE MOGUĆNOSTI LEČENJA POSTOJE

Ne postoji jedna analiza koja potvrđuje vulvodiniju. Dijagnoza se postavlja nakon razgovora sa pacijentkinjom, ginekološkog pregleda i isključivanja drugih mogućih uzroka bola, poput infekcija, dermatoloških oboljenja, endometrioze, neuropatija ili hormonskih promena.

Jedan od pregleda koji može da pomogne je test blagim dodirom pamučnim štapićem, kojim se procenjuje da li postoje zone izrazite osetljivosti karakteristične za lokalizovanu vulvodiniju.

Lečenje zavisi od simptoma i njihovog uzroka. Kod velikog broja žena najbolji rezultati postižu se kombinacijom više pristupa. To može da uključuje fizioterapiju karličnog dna, posebno kada postoji povećan tonus mišića, lokalne preparate za smanjenje bola ili poboljšanje kvaliteta sluznice, kao i lekove koji utiču na obradu bola u nervnom sistemu kada je prisutna izražena centralna senzibilizacija.

Kod pojedinih žena značajnu ulogu imaju edukacija o samom stanju, rad na regulaciji nervnog sistema i psihološka podrška, jer hronični bol utiče na čitav organizam, a ne samo na jedno anatomsko područje.

Važno je znati da vulvodinija nije nešto sa čim žena „mora da nauči da živi“. Iako lečenje nekada zahteva vreme i multidisciplinarni pristup, danas postoje različite terapijske mogućnosti koje mogu značajno da smanje bol i poboljšaju kvalitet života.

U okviru Mama & Woman zajednice, o stanjima poput vulvodinije govori se otvoreno i bez osećaja stida. Zato što bol koji nije vidljiv drugima nije ništa manje stvaran. A prvi korak ka njegovom rešavanju je upravo to da žena dobije objašnjenje za ono što oseća i sazna da nije jedina koja kroz to prolazi.