Ja se zovem M. imam četrdeset sedam godina, ćerku na drugoj godini ekonomije koja živi sa mnom u Zemunu i čoveka kog volim već četvrtu godinu. On ima pedeset, živi u jednom gradu nadomak Beograda, u kući koju je sazidao sa svojom bivšom ženom, a koju je ostavio zbog mene. I odmah da se zna, da to nije bila neka filmska otmica muža. Njima je u braku već dugo bilo loše, a mi smo se nekako preko prijatelja kliknuli. Počelo je dopisivanje, pa viđanje i onda je razvod došao prirodno. Ona se spakovala i otišla u Beograd, a on je ostao u toj kući. Ja sam mislila, da je to je to. Čist račun, jer šta me briga gde je ona, dokle god nije u našem krevetu.

Ali ispostavilo se da u tom krevetu nema mesta za mene od njihove prošlosti. I od Duha.

Duh je beli, dugodlaki mešanac kog su njih dvoje spasili pre osam godina. Dali su mu ime po onom vuku iz GOTa jer su oboje ludi za takvim knjigama i serijama. Taj pas spava na mestu gde bih ja trebala da naslonim glavu, a ja pse u kući ne podnosim. Tako sam vaspitana, a tako živi i moja ćerka. Kod nas se zna red, i da dlaka u kući ne sme da postoji. Ali kod njega, Duh je porodica. Ko šta radi, on je stalno sa nama. Ako sedimo da večeramo, on mu daje komadiće iz tanjira. Taj pas ga liže po licu, pa ovaj mene tad hoce da poljubi. I na sve on traži od mene da se zanimam sa tim psom, a ja u Duhu vidim samo nju.

I to je moj pakao, jer to nije samo pas, to je duh njihove prošlosti. I pri tome on nije jedini.

Ovako, on nju zove minimum jednom nedeljno, i to je zove da pita za Salvadora, e a to njihov prvi pas, odnosno njen matori od šesnaest godina koji je otišao sa njom u Beograd. Dali su mu ime po Salvadoru Daliju jer bože moj, oni su umetničke duše. Nekad ih uhvatim kako pričaju na video poziivu. On gleda u tog kera koji se raspada i zvuče kao dvoje brižnih roditelja, sa sve pitanjima jel Salvador jeo? Kako su mu rezultati? Meni se utroba prevrće od tog njihovog kuturnog zajedništva.

A onda dođemo do novca. Prošle godine, mojoj Tijani je trebalo da se plati put u Austriju na Alpe dete da ide. On je platio zimovanje, ali kad sam mu rekla da joj treba nova oprema jer je devojka na sve brucoškinja i ne može da ide u starudiji, on me je hladno sasekao sa pitanjem: Zar ona nema oca? I to mi kaže čovek koji je istog tog meseca platio da Salvadoru bukvalno menjaju krv. Pas je ležao na privatnoj veterinarskoj klinici na Novom Beogradu, u apartmanu koji izgleda kao Dedinje. Plaćao je infuzije i najbolje lekare samo da bi ona u Beogradu bila mirna i da Salvador poživi još koji dan. Za kera može klinika na NBG, a za moje dete, ima ona oca!

Mislite šta hoćete, ali ja jedva čekam da Salvador umre. Svakog jutra se nadam toj vesti. Mislim, kad on crkne, prestaje razlog za pozive. Ali onda me preseče strah: šta ako ona tada, bude kao usamljena i ucveljena, uzme Duha kod sebe? Pa on onda tek tad nju krene da je zove svaki dan? Nema kraja toj njihovoj sagi. Ali, odahnem kad znam da on nema šanse da joj Duha da. Pa sve mislim posvadjaće se. I onda se oraspoložim, i onda legnem i eto ti kera izmedju nas, a ja sam prestala da se žalim, jer kad sam mu jednom rekla da nije normalno da pas spava u krevetu, on mi je rekao da imam gostinsku sobu! I ja sam se pokupila i otišla da spavam tamo, i bila sam ljuta, ocekivala sam da ce on doci za mnom, ali neee, lepo su se on i ker naspavali, dok sam ja ležala u sobi, koju je njegova bivša korstila kao svoju radnu. I koja je skoro ista kao sto je bila, jer mi je obećao da cemo je preurediti za Tijanu, ali on ni to nikako da uradi.

I DA, samo da dodam da mi ne zivimo zajedno, nego ja dolazim svaki vikend kod njega, jer on nece kod mene bez Duha, a moje dete ne moze da borav u 50 kvadrata sa psom. A kad vec mora da dodje, jer nekad ja ne mogu kod njega, ili imamo dešavanja ovde, on vodi kera kod nje. Jednom sam pitala što ga ne ostavja u pansionu, kao kad su njih dvoje bili zajedno, on mi rekao da sam luda, zašto bi on to radio kad Duh jedva čeka da vidi bivšu i Salvadora. Ja zato  ne isnistiram da dolazi, jer to znači da on ide kod nje i ulazi u stan da vidi matorog. Koliko sam samo puta sedela u autu i čekla, da on ode da ga ostavi ili pokupi.

E onda je puklo pre dve nedelje. Desilo se da je bivša bila  sa Salvadorom u svom rodnom gradu i dovela ga je da se tu psi igraju u dvorištu. Komšinica koja je došla da vidi bišu,  je valjda slučajno ostavila kapiju otvorenu, i oba psa su izašla  na ulicu, i na Salvadora, koji se jedva kreće je naleteo jedan na eletričnom troineu. Nastao je haos, kao da je ne daj boze neko dete, auto udario,  on je potpuno poludeo. Pas je preživeo, ali ona te noći nije otišla kući. Sedeli su u dnevnoj sobi do zore, šaputali, bdili nad psom, pili kafu, pa se i zasmejavali,  sa sve Duhom između sebe na garniuri. Ja sam da prvi put imala bračni krevet za sebe, ali oka nisam sklopila.  Nakon što je otišla, trudila sam se da ćutim. Činilo se da se vraćamo u normalu, ali matorom Salvadoru je u par dana opet pozlilo, morali su nešto dodatno da ga greju, opet na toj skupoj klinici. On meni kaže da ide za Beograd i da ne zna kad će se vratiti, a da ja ostanem tu sa Duhom. Ja mu kažem da ako ide on, idem i ja, šta ću sama kod tebe sa psom? A on kaže: „Okej, ali pas ide kod tebe u stan, da ne uznemorava Salvadora.“

Tu sam pukla. Ne može! Neka ga vodi na pansion! On ni da čuje, još mi kaže kako Tijana moja može da dođe i bude kod njega kad ja nisam tu, pa što ne bi mogao pas kod mene? Popizdela sam. On upoređuje moje dete sa kerom! Spakujemo se svi i Duh, krenemo za Beograd. Situacija grozna, ćutimo, ja da malo popustim, kažem da mi je žao i da ću ići sa njim na kliniku. I tad saznam da on uopšte neće biti tamo, nego kod nje u stanu! Kao, samo će da vidi psa, pokupi nju i onda će ujutru odmah nazad. Odlepila sam. Koja ne bi, iskreno?! 

Krenemo da se svađamo u autu, a Duh, kao da je poludeo, krene da reži na mene! Jedva ga je ovaj obuzdao. Kad me je ostavio u Zemunu, rekla sam mu da ne možemo više ovako, a on me pita: „M., šta ti više hoćeš od mene? Razveo sam se zbog tebe, pomažem i tebe i ćerku, zašto dramiš toliko?“ Tu sam ponovo pukla i rekla mu da je došlo vreme da bira ili ja  ili kerovi, pre svega Duh. On me je samo pogledao, protegao se, zalupio mi vrata bez da je saslušao šta imam još da kažem i odjurio.

I koliko sam bila ljuta, na sve sam znala da je kod nje. Tek pred zoru sam se smirila i zvala ga. Salvador je i dalje loše, a on je morao nazad kuci zbog firme. Pokupio me je i tražio da razgovaramo kao ljudi. Jasno mi je stavio do znanja da me voli, ali da ako bude birao, biraće Duha! Umeso mene, žene zbog koje kaže da se razveo on će birati kera! Keraaa!!

Ja sam tad spustila loptu. Volim tog čoveka i činjenica je da otkad sam sa njim, mnogo lepše i kvalitetnije živim. I Tijana i ja. Rešila sam da se pravim da sam kao shvatila. Ćutima, ali u sebi brojim. Čekam da matori umre, a onda ću prvom prilikom kad ne bude sumnjivo da ostavim kapiju otvorenu. Ili još bolje, kad budem sama s njim u kolima, na onoj pustoj deonici puta pored reke … samo ću otvoriti vrata i ostaviti tog kera,

Mislite o meni šta hoćete. Kažite da sam gadura. Ali ja sam samo žena koja želi da bude prva, a ne da deli čoveka sa dlakama i senkom bivše žene koja odbija da ode.