Ja sam dete iz dobre porodice, završila sam državni fakultet u roku, uvek sam se trudila da moji budu ponosni na mene. Kad sam se udala, svi su mislili da sam ubola premiju. On je bio dečko iz ugledne kuće, uvek nasmejan, ma idealan zet. Planirali smo bebu, stvarno smo radili na tome mesecima, ništa nije bilo slučajno. Ali čim sam zatrudnela i pokazala mu test, on se promenio preko noći.

Odjednom je počeo da priča kako je mlad, kako nije spreman, kao da se probudio iz nekog sna. Počele su da kruže neke bolesne priče po gradu, on je čas hteo da bude sa mnom, čas nije, samo je nestajao. Ja sam ga tad ostavila, nisam htela to da trpim. Ali onda je došao kod mojih roditelja, doveo i svoje, plakao je, kleo se da se samo uplašio odgovornosti. Pošto sam već bila u četvrtom mesecu i još uvek ga volela, a i moji su me pritiskali, poverovala sam mu.

Kad smo počeli da živimo u mom stanu, nastao je pravi pakao. On skoro nikad nije bio kod kuće, a kad bi se pojavio, uvek je bio pijan i odvratan prema meni. Psihički me je uništavao svaki dan. Žalila sam se svojima, ali su mi svi govorili da preterujem da je on divan i da su mu roditelji zlatni ljudi, a da ja valjda zbog trudničkih hormona pravim dramu bez potrebe. Govorili su mi da ćuti i trpi, jer tako to ide u braku.

Dva meseca nakon što sam se porodila, udario me je prvi put. Taj šamar nikad neću zaboraviti, dok je beba plakala pored nas. Izbacila sam ga odmah, ipak je to bio moj stan, ali on je nastavio da dolazi, da lupa na vrata pijan i da pravi scene pred komšilukom. Bio je bolesno ljubomoran. Njegovi roditelji, koji su se do tada pravili fini, odjednom su počeli da me vređaju čim niko ne gleda, dok su pred svetom i dalje glumili gospodu. Niko mi nije verovao kroz šta prolazim, čak ni moji otac i majka.

I onda sam uradila ono najgore, poverovala sam mu opet da će se popraviti. Počela sam da mislim da je možda stvarno do mene. Ostala sam trudna i drugi put, a on mi je onda pred detetom razbio glavu. Završila sam u hitnoj, a posle i u policiji jer su doktori morali da prijave nasilje. Moji roditelji su mi rekli da se ne pravim pametna i da je sramota da ostanem sama sa dvoje dece, da sam ga ja sigurno nečim izazvala. A po familiji su neki počeli da pričaju da dete nije njegovo samo da bi opravdali njega.

Razvela sam se nekako bez ičije podrške. Tokom tog perioda on mi je stalno pretio a policija nije reagovala. Policajke su me  bukvalno ismevale. Rekle su mi da to što preti da će me zapaliti samo priča u besu i da ne budem luda da ga prijavljujem, jer pola policije su njegovi ortaci.  Drugo dete sam rodila sama. On je nastavio da me muči preko dece, a ceo grad je pričao da sam ja kriva što se to desilo jer sam ko zna šta radila.

Posle nekog vremena, našao je drugu devojku. Ja sam tad prvi put odahnula jer me je konačno ostavio na miru. Ali onda je krenuo drugi krug pakla, jer moji najbliži su me svakog dana podsećali kako sam „zgubila priliku. Govorili su mi kako je on zaljubljen, i divan prema njoj, a da sam ja ostala raspuštenica sa malom decom, i ko će mene takvu hteti? Kako sam ja mogla sve da imam, samo da sam držala jezik za zubima. To me je ubijalo iznutra. O meni sve najgore, a on glumi gospodina sa novom devojkom.

A onda godinu dana posle našeg razvoda se desila svadba njegovog druga. Pred sam kraj veselja on je tu devojku napao i počeo da je udara. Da nisu skočili da je odbrane, ko zna šta bi bilo. Svi gosti su to videli. Posle toga  su moji roditelji spustili loptu, sramota ih je što m nisu vrerovali.  Neki mi kažu da sam još i dobro prošla, ali ima onih koji ga i dalje pravdaju. Kažu, alkohol je to uradio, i da je ona  došla previše slobodno obučena, pa ga je izazvala da bude ljubomoran.Kad tako čujem ja  samo nasmešim. 

On  se sad polomi da povrati taj svoj dobar glas, a mene i decu je konačno ostavio na miru. Njegovi se prave ludi kao da se ništa nije desilo, ali bar brinu o unucima, pa se trudim da budem korektna zbog dece. Nedavno mi je jedna prijateljica rekla kako je trebalo više da vodim računa kome rađam decu. Samo sam je pogledala i rekla: „Nisam ja njih rodila njemu, rodila sam ih sebi.“

Danas više ne gledam unazad. Shvatila sam da ljudi nikada neće prestati da pričaju, šta god ti uradila. Da sam ostala, bila bih žrtva za primer, a pošto sam otišla, bila sam ludača koja ruši brak. Na kraju, nije važno šta grad misli o tvom životu, nego kako ti spavaš kad se ugase svetla. Moja deca danas rastu bez straha, a to što je on pred celim svetom pokazao ko je, nije moja pobeda, to je samo potvrda da se istina ne može zauvek zakopati, koliko god se svi trudili da je prećute. Spasila sam se na vreme, i to je jedino što je bitno.