“Tu sam kad treba ručak. Tu sam kad trebaju čiste gaće. A kad ja pitam nešto, on kaže: ,,Ne smaraj”. Osećam se kao onaj usisivač u ćošku.”

Izvinite ako ovo bude zbrkano nikad nisam pisala nigde ali moram negde da izbacim iz sebe jer cu da puknem. Ne znam ni odakle da pocnem. Sedim u kuhinji on spava. Hrce. Meni to hrkanje nekad nije smetalo sad mi dodje da ga jastukom, ma ne smem ni da napisem. Stvar je u tome sto se osecam ko neka stvar u kuci. Ko sto imamo onaj usisivac u cosku e tako i ja. Tu sam kad treba rucak tu sam kad njemu trebaju ciste gace tu sam kad deca zovu za pare. A kad ja pitam nesto on samo kaze ajde ne smaraj umoran sam. Pa zar ja nisam umorna?? Radim i ja bre. I dodjem s posla i opet rintaj po kuci. Juce sam se ofarbala u plavo. Bas se vidi razlika, a on nista. Dva dana je proslo on nista nije primetio. Pitala sam ga veceras jel primecujes nesto novo a on kaze sta ti je sad opet jel opet neka drama? Znate sta me najvise boli? Nije to sto me ne gleda. Nego sto imam osecaj da kad bi sutra nestala on bi samo bio ljut sto nema ko da mu skuvan pasulj. Jel to brak? Jel treba ovako da prodje zivot da ja venem a on da gleda utakmice? Jel ima jos neka da se ovako oseca ko namestaj u rodjenoj kuci molim vas recite mi da nisam jedina luda.