Kada se u razgovoru pomene pojam „ženska energija“, često se u vazduhu oseti blaga nelagodnost. Ili se taj izraz odmah odbaci kao new age magla, ili se, što je još gore, pretvori u karikaturu: priču o mekoći, pasivnosti, dugim suknjama i bezuslovnom prihvatanju svega i svakoga.

U oba slučaja potpuno se promaši suština. Ono što žene instinktivno pokušavaju da imenuju tim izrazom zapravo nema mnogo veze sa mistikom, a ima beskrajno mnogo veze sa načinom na koji naš nervni sistem funkcioniše u savremenom svetu.

U svojoj osnovi, ono što nazivamo femininom energijom nije osobina ličnosti niti stil oblačenja, već stanje nervnog sistema. To je sposobnost tela da se izvuče iz režima stalne odbrane i uđe u režim prijema, povezivanja, dubokog opažanja i samoregulacije.

U tom stanju žena je prisutna, intuitivna i kreativna, ali pre svega – ona je fiziološki bezbedna. Problem je u tome što način na koji danas živimo, radimo i komuniciramo gotovo ni u jednom segmentu ne podržava to stanje.

Savremena svakodnevica nagrađuje isključivo jedan režim rada: stalnu aktivaciju. Traži se brzina, produktivnost, apsolutna dostupnost i kontrola nad svakim detalem. U takvom okruženju, ženski nervni sistem je gotovo neprestano u „fight or flight“ režimu (bori se ili beži), čak i kada objektivne, fizičke opasnosti nema.

Telo se ponaša kao da stalno mora da reaguje, odlučuje i drži sve konce u rukama. A u takvom stanju povišenog kortizola i adrenalina, jednostavno nema biološkog prostora za „žensku energiju“. Ona nije kompatibilna sa hroničnom napetošću. Telo ne može biti istovremeno u grču odbrane i u mekoći prisustva.

Zato mnoge žene opisuju onaj mučan osećaj gubitka sopstvene „ženskosti“ ili vitalnosti u periodima dugotrajnog stresa. One se ne menjaju kao osobe; njihov nervni sistem je jednostavno predugo bio u režimu jurnjave i preživljavanja.

Kada telo nije regulisano, naša intuicija se stišava jer nam mozak fokusira svu energiju na rešavanje problema. Kreativnost opada jer za nju treba slobodan prostor, a kontakt sa sobom postaje slab i isprekidan. To se često pogrešno tumači kao lični neuspeh ili „energetska blokada“, a zapravo je reč o čistom biološkom odgovoru na preopterećenje.

Psihološki i medicinski gledano, stanje koje vezujemo za žensku energiju direktno je povezano sa parasimpatičkim delom nervnog sistema – onim koji je zadužen za odmor, regeneraciju, varenje i emocionalnu obradu informacija.

Samo u tom režimu telo ne mora da se brani, pa može da dopusti sebi da oseća. Može da primeti nijanse, da registruje suptilne signale iz okruženja i da reaguje fleksibilno umesto kruto. To je stanje u kojem se donose najbolje intuitivne odluke, ali i gradi ona stvarna, duboka emocionalna povezanost sa drugima za kojom toliko žudimo.

Danas je popularno reći ženi da „vrati svoju žensku energiju“, ali bez razumevanja ovog fiziološkog konteksta, ta poruka je zapravo okrutna. Ne može se „biti u ženskoj energiji“ dok je nervni sistem stalno bombardovan obavezama i strahovima. To nije stvar naše volje ili stava; to je stvar biologije.

Telo ne bira režim rada na osnovu toga što si ti ujutru izgovorila afirmaciju, već na osnovu toga da li se zaista osećaš bezbedno.

Zato pokušaji da se takva energija dozove isključivo kroz rituale ili spoljašnje prakse često ostaju na površini. Bez promene načina na koji se telo svakodnevno nosi sa stresom, bez postavljanja čvrstih granica i smanjenja očekivanja, nervni sistem ostaje zaključan u odbrani. A bez regulacije, nema te unutrašnje „stabilnosti“ ni „protočnosti“ o kojoj govore priručnici.

Feminina energija, shvaćena na ovaj način, nije suprotnost snazi. Naprotiv, ona je dokaz da snaga više ne mora stalno da se dokazuje i testira. To je ono retko stanje u kojem telo ne mora da se priprema za udar, pa konačno može da se otvori.

Vreme je da pojam ženske energije skinemo sa oltara mistike i vratimo ga tamo gde zapravo pripada – u kosti, mišiće i nerve. Ona je pokazatelj nervnog sistema koji je dobio dozvolu da uspori. Ona je fiziološko stanje koje traži drugačije uslove života, a ne još jednu etiketu ili još jedan “duhovni” zadatak.