Svoju endometriozu zovem „dušo moja“. Znam da zvuči neobično. Možda čak i pomalo ludo. Ali kada pročitate moju priču, razumećete zašto. Ona je u meni. Tu ostaje zauvek. I reaguje tačno onako kakva mi je duša.

Šta je endometrioza – da počnemo od početka

Endometrioza je hronična ginekološka bolest u kojoj tkivo slično sluzokoži materice počinje da raste van nje. Najčešće se nalazi na jajnicima, jajovodima, spoljašnjoj strani materice, crevima ili u karličnoj šupljini.

Tokom svakog menstrualnog ciklusa, to tkivo reaguje na hormone isto kao i sluzokoža u materici – zadebljava se i krvari. Ali, pošto se nalazi van materice, ta krv nema gde da izađe. Tako nastaju upale, ožiljci, ciste i, nažalost, često neplodnost.

Za ovu bolest sam saznala nakon svoje vanmaterične trudnoće. Tada mi je dijagnostikovan treći stadijum (od četiri moguća). To je značilo da je celo karlično područje: jajnici, jajovodi, materica i bešika, bilo zahvaćeno endometriozom.

Bolovi za koje sam mislila da su normalni

Celog života sam imala jake menstrualne bolove. Ali, kao i većina žena, verovala sam da je to jednostavno tako. Niko mi nije rekao drugačije. Niko nije pitao.

Bilo je tu i bolova pri odnosima, koje sam pripisivala ovulaciji. Bilo je obilnih krvarenja. Sve sam to ćutala i trpela, uverena da se to dešava svima. Danas znam: jak menstrualni bol nije normalan. Nikada nije bio. I ako ti neko kaže da jeste, onda  potraži drugog lekara.

Jak menstrualni bol nije normalan. 

Nikada nije bio. 

I ako ti neko kaže da jeste, potraži drugog lekara.

Kada je endometrioza pokazala svoje prave zube

Nakon rođenja moje prve ćerkice, endometrioza se probudila. I više nije bila tiha. Postala sam stalni pacijent hitne pomoći. Morfijum, tramadol… ništa nije pomagalo. Krv lije, telo slabi, bolovi razaraju. A ti ležiš bespomoćno, u najlepšim godinama života, i pitaš se dokle.

Odgovori su uvek bili isti: „Pa, to je endometrioza.“ Kao da je to ime trebalo da bude dovoljno objašnjenje za sav taj užas.

Operacija je izlaz, ali ne i rešenje

Na kraju sam se odlučila za operaciju. Laparoskopija je zahvat kojim se endometriozno tkivo uklanja. Bila sam je puna; hirurzi su „odstrugali“ sve što su mogli.

Pomoglo je, ali samo na nekoliko meseci. Jer endometrioza se vraća. Nju nije moguće jednom zauvek „iseći“ operacijom, pogotovo ako se ne reši ono što je podstiče iznutra. Tada još nije bilo specijalizovanih klinika, a ginekolozi često nisu imali duboko razumevanje ove bolesti. Nisam znala šta da tražim. Danas bih postupila drugačije.

Zašto je zovem „dušo moja“

Vremenom sam počela da uočavam obrazac. Endometrioza se aktivira i smiruje u skladu sa mojim emocionalnim stanjem. Kada sam pod stresom, iscrpljena ili u konfliktu sa sobom ona se budi. Kada sam u miru, kada brinem o sebi i slušam svoje telo ona utihne.

Hormoni reaguju na to kako živimo i kako se osećamo. A endometrioza reaguje na hormone. Zato kažem: ona reaguje onako kakva mi je duša. Nazvala sam je „dušo moja“ ne iz ljubavi prema bolu, već iz prihvatanja. Ona je deo mene. I što je pre prihvatiš, lakše ćeš naučiti da njom upravljaš.

Šta želim da znaš

Endometrioza još uvek nije u potpunosti istražena. Ne postoji jedan univerzalni lek. Ali postoji nešto što menja sve: znanje o sopstvenom telu i nežnost prema sebi.

Ako živiš sa ovom dijagnozom, onda  nauči da prepoznaš šta je aktivira, a šta smiruje. Operacija može biti neophodna u akutnim fazama, ali pravo, dugoročno rešenje leži u razumevanju poruka koje ti telo šalje.

Jer ona nije samo bolest. Ona je alarm tvog bića.

Hormoni reaguju na to kako živimo i kako se osećamo. A endometrioza reaguje na hormone. 

Zato kažem: ona reaguje onako kakva mi je duša.