Majčinska greška iskustvo je nešto o čemu se retko govori, ali ova priča pokazuje koliko jedan trenutak može da ostane zauvek. Ako tražite savete, razumevanje ili samo potvrdu da i najbolje majke ponekad naprave greške koje ih zauvek obeleže, u ovom tekstu ćete pronaći lično iskustvo i snagu iz Mama & Woman zajednice.

Neke stvari se dese brzo, gotovo neprimetno, ali ostanu sa tobom mnogo duže nego što si mogla da zamisliš.

Moja priča o jednom trenutku nepažnje i osećaju koji nikada nije potpuno nestao

Bio je jedan od onih dana kada sve ide odjednom i ništa ne može da sačeka. Žurila sam sa posla, u glavi sam već slagala šta sve još treba da završim, telefon mi je zvonio, neko me je zvao oko obaveza i imala sam osećaj da kasnim gde god da krenem. Parkirala sam, uzela torbu i izašla iz auta u tom svom ritmu, udubljena u svoje misli, kao da sam već na sledećem zadatku.

Tek posle nekoliko minuta, dok sam hodala, osetila sam nešto što ne mogu lepo ni da objasnim. Kao neki unutrašnji trzaj, kao da me je nešto naglo zaustavilo. Okrenula sam se i u tom trenutku sam se presekla! Shvatila sam da sam u toj žurbi napravila grešku koja me je u sekundi vratila u stvarnost. Zaboravila sam svoje dete u kolima!

Ne sećam se ni kako sam stigla nazad, samo znam da sam trčala brže nego ikada. Kada sam otvorila vrata i uzela dete u naručje, sve je bilo u redu, ali meni nije bilo. U tom trenutku sam samo sela i držala ga, pokušavajući da smirim sebe, jer je meni trebalo više nego njemu.

Kasnije su mi svi govorili isto, da se takve stvari dešavaju, da sam umorna, da ne treba da pravim od toga nešto veliko. I ja sam uporno klimala glavom, ali iznutra nisam mogla tako lako da pređem preko toga. Ni dan danas ne mogu. Nije meni problem tih par minuta, nego osećaj da sam mogla da pogrešim u nečemu što mi je najvažnije na svetu.

Od tada sam mnogo pažljivija, ali i nekako drugačija. Kao da stalno proveravam sebe, vraćam se korak unazad i pitam se da li sam sve uradila kako treba. To je neka vrsta opreza koja je ostala sa mnom.

Želela sam da podelim ovu priču sa vama, jer se osećam prihvaćeno u vašoj zajednici, ali ne pričam ovo da bih sebe opravdala, nego zato što znam koliko ovakve stvari ostanu neizgovorene. Sve mi volimo da mislimo da imamo sve pod kontrolom, ali realnost je da smo umorne, rastrojene i pod pritiskom, i da smo ipak samo ljudi.

Da li si imala trenutak koji te je iznenadio i naterao da drugačije pogledaš sebe kao majku? Kako si se nosila sa tim? U Mama & Woman zajednici ima mesta i za ovakve priče, one koje ne pričamo lako, ali koje nas oblikuju. Ako imaš svoju, podeli je.