Jedna rečenica doktora je nekada dovoljna da vas izbaci iz ravnoteže i natera da danima razmišljate šta zapravo znači. Ako ste ikada izašle iz ordinacije sa osećajem da vam je nešto rečeno, ali ne i objašnjeno, u ovom tekstu ćete pronaći iskustvo iz Mama & Woman zajednice koje možda neće zvučati nepoznato.
Jedna rečenica doktora me je proganjala mesecima
Ovo je moja priča o pregledu koji je trajao deset minuta i rečenici koja mi nije izlazila iz glave. Otišla sam na pregled kao i svaki put. Ništa specijalno, rutinski. Nisam imala neki konkretan problem, samo sam htela da proverim da li je sve u redu jer sam već neko vreme osećala da mi ciklus nije kako treba, ali dovoljno da me kopka. Ulazim unutra, a ordinacija puna, čekaonica isto. Ulaziš, izlaziš, sve ide brzo, kao na traci od čega me inače hvata nervoza. Kad su me prozvali i kad sam ušla unutra, nisam ni stigla da se saberem kako treba, već sam bila na stolu.
Pregled je trajao možda par minuta. Doktor gleda u ekran, ćuti, pomera sondu, nešto zapisuje. Ja ležim i pokušavam da iz njegovog lica saznam da li je sve okej, ali nemaš tu šta da pročitaš. Sve je nekako hladno, rutinski. I onda, onako usput, bez da me pogleda, kaže “Pa nije to baš kako treba.” U tom trenutku ja se ukočila. Pitam “Šta znači to?” On slegne ramenima i kaže “Videćemo. Može biti svašta.” I nastavi dalje, kao da je rekao najobičniju stvar.
Pregled se završio, ja sam sela, obukla se i izašla. Dao mi je neke upute za analize, bez mnogo objašnjenja, bez konkretnog odgovora. I to je to. Ali meni to nije bilo to. Ja sam izašla napolje sa jednom rečenicom u glavi koja je počela da me muči sve više kako su dani prolazili. “Nije to baš kako treba i Može biti svašta.” Šta nije kako treba? Koliko nije kako treba? Šta znači “može biti svašta”? Počela sam odmah da guglam, naravno da jesam. Ali na internetu što više čitaš to ti je sve gore. Od bezazlenih stvari do najgorih mogućih scenarija, sve ti prođe kroz glavu kad nemaš konkretan odgovor. Najgore je bilo to što nisam znala da li treba da se brinem ili ne. Jer nije isto kad ti neko kaže “Imate to i to, radimo to i to.” I kad ti kaže “Videćemo.”
Tih par dana dok nisam odradila analize i otišla na drugi pregled, bila sam kao na iglama. Spavam, ali ne spavam. Funkcionišem, ali mi je sve u pozadini. Na kraju sam otišla kod drugog doktora. Ponovila sam pregled, odnela analize i sela da pričamo. Čovek me prvo pitao “Šta vas tačno muči?” I tu sam shvatila koliko mi je falilo da me neko to stvarno pita. Objasnio mi je nalaze, rekao šta jeste, šta nije, šta treba da se prati, šta nije hitno. Nije umanjio problem, ali ga nije ni bacio kao rečenicu bez značenja. I tek tada sam se smirila, jer nije problem ni u nalazu, ni u dijagnozi nego u načinu na koji ti neko to kaže i objasni lepo. Ja nisam doktor i otkud znam ja sve to da čitam šta je hitno ili bitno, a šta ne. A kad ostaneš sam sa tim “nedorečenim”, napraviš sebi u glavi mnogo goru priču nego što je stvarno jeste.
Da li ti se nekada desilo da izađeš od lekara sa više pitanja nego odgovora? U Mama & Woman zajednici žene dele ovakva iskustva, koja nisu velika po trajanju, ali ostave trag. Ako imaš svoju priču, podeli je sa nama, jer nekoj ženi će značiti.
