Ako tražite savete, razumevanje ili samo potvrdu da niste same u onome kroz šta prolazite, u ovom tekstu ćete pronaći lično iskustvo i snagu iz Mama & Woman zajednice.

Ovo je priča mlade žene kojoj se Mama & Woman pojavila tek nakon što je prošla kroz najteži period svog života, i koja je odlučila da podeli početak svoje borbe, svesna da ona još uvek traje.

Ova ispovest nije napisana da bi plašila, niti da bi nudila savete. Ona postoji da bi druge žene prepoznale sebe, svoje strahove i svoja pitanja. Jer ponekad, prvi korak ka ozdravljenju nije dijagnoza, već to da nas neko zaista čuje.

MOJA PRIČA O STRAHU I TELU

Mama & Woman platforma mi se pojavila nakon mog najtežeg perioda u životu, pa hajde da podelim sa vama početak moje borbe, jer sam svesna da će ona trajati još dugo.

Da biste razumele priču, važno je da naglasim da je moja mama imala ginekološke probleme. Već sa 35 godina izvadila je jedan jajnik, a sa 44 i matericu i drugi jajnik. Prošla je pakao i jedva preživela. Mesecima su se borili za njen život i to je ostavilo duboku traumu na našu porodicu. Ipak, ne želim da pričam njenu priču, već svoju.

Zbog te traume, ja od prvog ciklusa idem na redovne ginekološke preglede. Iz manjeg sam grada i stalno sam išla privatno kod različitih ginekologa, kako bih uvek imala više mišljenja. Uvek, ali uvek, govorili su mi da je sve u redu. Iako sam imala izuzetno bolne cikluse, toliko bolne da sam završavala na infuzijama, svaki ginekolog mi je govorio da je sve super, samo da imam zavaljenu matericu, genetski uslovljenu, i da je to to.

Poslednje tri godine imala sam problema sa gojenjem, nadutošću, pa čak i depresijom. Ispostavilo se da imam početnu fazu insulinske rezistencije i kandidu u crevima, što je izazivalo sve te probleme. Promenila sam ishranu, pila prirodne suplemente i stanje mi se poboljšalo. I dalje sam imala nadut donji stomak, ali su svi rezultati bili uredni i bila sam mirna.

Sve do pre pet meseci.

Krenula sam na posao i iznenada dobila jak bol sa desne strane, toliko jak da sam odmah otišla u hitnu pomoć, misleći da je slepo crevo. Brzo su me uputili na ginekologiju i ispostavilo se da imam cistu, iako sam samo par meseci ranije bila kod ginekologa i sve je bilo čisto. Ta cista se uvila oko jajnika i bila je potrebna hitna operacija. Međutim, bol se nakon ginekološkog pregleda smanjio i posle par dana sam puštena kući da pratimo cistu.

I dalje niko nije shvatao, niti video, da je to nešto ozbiljno. Cista je nenormalno brzo rasla i na svakih mesec dana bila je duplo veća od prethodne. Tumor-markeri su rasli i doneta je odluka da se ukloni. U međuvremenu sam tražila mišljenje nekoliko poznatih ginekologa i svi su se složili da je treba što pre odstraniti.

Ono što nisam naglasila jeste da imam 26 godina i da nisam rađala, a ono što najviše želim jeste da postanem majka.

Tu počinje moj pakao.

Imam doktora koji je divan u emotivnom pristupu prema pacijentu. Konstantno mi govori: „Ti si devojčica, nemoj da se brineš, daćemo sve od sebe da spasimo jajnik.“ Uzme papir i olovku, crta moj jajnik i objašnjava kako će ga zašiti, sve u detalje. Svaki put ponavlja: „Imaćeš ti dece, nemoj da brineš.“

Ali ja se plašim. Moja mama je na takvoj operaciji zamalo umrla. Moj najveći strah se ostvaruje.

Operacija se završava i ispostavlja se da je bila izuzetno teška. Postojalo je nešto što nisu videli – cista je bila ispod jajnika, slepljena sa crevima i mnogo veća nego što je pokazivao bilo koji ultrazvuk. Ko zna koliko dugo sam je imala, samo nije mogla da se vidi. Srećom, nisam više čekala – za samo nekoliko meseci bila je uklonjena. Ali zajedno s njom uklonjen je skoro ceo jajnik; ostala je samo jedna trećina.

Sada se fizički oporavljam, ali se svakog jutra budim i svakog večera ležem sa istim strahom: da li ću imati decu, da li će se vratiti.

Operacija se završila, rana nije strašna, sve se to preživi. Ali psihički… ko zna kada će biti bolje i kada ću se vratiti u normalu koju sam imala pre svega ovoga.

Ako ovo čitaš jer se plašiš i jer treba da ideš na operaciju – mi smo žene lavice. Možemo sve, samo čuvaj sebe.

Ja imam porodicu koja mi je oslonac. Mama, brat i otac se svakog dana trude da ne padnem, daju poslednje atome snage za mene i zaista sam blagoslovena što ih imam. Ipak, strah je i dalje tu i verovatno će ostati dok ne ostanem trudna… i dok ne rodim.

U Mama & Woman zajednici žene dele svoje priče i nailaze na podršku bez osuđivanja.

Ako želiš, pridruži se razgovoru i Ispričaj nam i ti svoju priču.