Ako tražite savete, razumevanje ili samo potvrdu da treba verovati svom telu čak i kada vam neko kaže da je sve u redu, u ovom tekstu ćete pronaći lično iskustvo i snagu iz Mama & Woman zajednice.

Neke borbe ne završe se operacijom. Neke tek tada počnu.

Moja priča o doktorki koja me nije slušala

Operisala sam endometriozu prošle godine. Godinama sam imala bolove koje niko nije shvatao ozbiljno. “To je normalno”, “to su ciklusi”, “navikni se”, dok nisam završila na operacionom stolu. Kad sam se probudila iz anestezije prvo sam pomislila da će konačno biti bolje. I prvih par dana stvarno jeste. Ali onda su bolovi počeli da se vraćaju i mislim da su bili još gori. Kao da me neko iznutra steže, ali ne mogu tačno da objasnim gde.

Otišla sam na kontrolu i rekla doktorki sve, gde me boli, kada boli, kako boli. Čak sam zapisivala dane da joj pokažem. Ona gleda nalaze, ultrazvuk, i kaže “Ma sve je u redu. To je normalno posle operacije.” Normalno? Pa ja sam se zbog toga operisala, kako sad idalje je to normalno! To me je više zabolela nego sve ostalo. Jer ja sam znala da ovo nije normalno.

Prošli su dani. Bol nije nestajao. Počela sam da sumnjam u sebe. Možda umišljam, možda preterujem, možda sam samo osetljiva. Ali pričam sa drugaricama i ni jednoj nije tako. I mislim da telo ne laže.

Vratila sam se opet kod doktorke. Ovaj put sam bila konkretnija. Rekla sam joj da ne mogu da funkcionišem normalno. Da ne mogu da sedim, da ne mogu da spavam kako treba.

Pogledala me je i rekla: “Pa ne može sve da boli stalno, morate malo i da se opustite.”

U tom trenutku sam osetila jak bes! Zbog toga što me niko ne čuje. Izašla sam iz ordinacije, zalupila vrata od besa i prvi put doživela da shvatim da se kod doktora ne osećam sigurno. Ali nisam htela da odustanem. Nakon toga sam otišla kod drugog lekara, samo da proverim da li sam stvarno luda ili nisam.

Posle pregleda, rekao mi je: “Ovo nije kako treba da izgleda oporavak.” Te reči su me slomile jer sam mesecima slušala da je sve u redu. I tada sam shvatila koliko je opasno kada žena prestane da veruje svom telu.

Nisam ja bila problem. Problem je bio što me niko nije slušao. Neću reći koja je doktorka u pitanju i gde se nalazi, ali sve moje prijateljice znaju da ne idu kod nje.

Danas sam bolje, polako, ne preko noći. Ali ono što sam iz ove priče naučila nije samo vezano za endometriozu. Naučila sam da ako osećaš da nešto nije u redu – stani i poslušaj sebe. Jer nijedan nalaz, nijedan ultrazvuk i nijedna rečenica “sve je u redu” ne zna bolje od tvog tela.

Da li ti se nekada desilo da ti kažu da je sve u redu, a ti znaš da nije? Kako si reagovala?

U Mama & Woman zajednici žene dele i ovakva iskustva – ona o kojima se retko priča. Ako imaš svoju priču, podeli je. Možda baš tvoja rečenica nekome pomogne da ne odustane od sebe.