Ako tražite savete, razumevanje ili samo potvrdu da telo nekad odluči umesto vas, bez obzira gde ste i šta radite, u ovom tekstu ćete pronaći stvarno iskustvo i snagu iz Mama & Woman zajednice.

Postoje dani za koje misliš da su obični, a onda se pretvore u nešto što ćeš pamtiti ceo život.

Dan kada sam mislila da imam još vremena, a porođaj je krenuo na poslu

Radim u kancelariji sa dosta ljudi i sve moje kolege su neviđene, nekad se pitam kako sam zapala ovde jer su stvarno svi normalni, pomažu, zezaju se, atmosfera je baš dobra. I tog dana je sve bilo isto kao i uvek. Došla sam, skuvala kafu, sela za sto i krenula da radim.

Bila sam u devetom mesecu, radila sam povremeno jer sam se osećala dobro, ali iskreno nisam imala osećaj da će to tako brzo da krene. Svi su me već smarali pitanjima “kad ćeš”, a ja sam stalno odgovarala “ima još vremena”.

Negde oko podneva sam osetila prvi bol. Nije bio jak, više kao neki pritisak. Pomislila sam da sam samo dugo sedela ili da me leđa zezaju. Ustala sam, prošetala malo, popila vodu i nastavila da radim. Posle nekog vremena opet. Ovaj put malo jače. Kažem koleginici pored mene: “Mislim da me nešto hvata, ali verovatno umišljam.” Ona se nasmeje i kaže: “Ma opusti se, nećeš još.” I ja sam pokušala da verujem u to.

Ali kako je vreme prolazilo, bolovi su postajali sve pravilniji. I tada sam već počela da paničim, ali opet onaj deo mene je govorio “ma nije to to, ne može baš sad, na poslu”. U jednom trenutku sam se bukvalno uhvatila za sto jer me je presekao bol. Kolege su primetile da nešto nije u redu, ali kad sam rekla da mislim da su kontrakcije, svi su imali isti izraz lica kao da sam rekla nešto preterano.

“Ma nema šanse.”
“Ma nemoguće sada.”
“Sigurno su lažni bolovi.”

I možda je najgore od svega što sam i ja počela da sumnjam u sebe.

Sedim tu i razmišljam, možda stvarno dramim. Možda sam samo uplašena jer sam prvi put u svemu ovome. Ali telo ne laže. U jednom trenutku sam samo rekla: “Ja idem.” Uzela sam torbu, jedva sišla niz stepenice i pozvala muža. On je već po mom glasu shvatio da ovo nije šala.

Do bolnice sam stigla jedva, sa kontrakcijama na svakih par minuta. Kad su me pregledali, doktorka me pogleda i kaže: “Pa vi ste već spremni za porođaj.” U tom trenutku sam samo pomislila – znači nisam luda. Porodila sam se nekoliko sati kasnije. Sve je prošlo u redu, beba je zdrava, ja sam dobro. Ali ono što mi je ostalo u glavi nije samo taj haos tog dana, nego taj osećaj da sam na trenutak prestala da verujem sebi jer su mi drugi govorili drugačije.

Od tada sam naučila jednu stvar, da može ceo svet da ti kaže jedno, ali ako tvoje telo govori drugo, stani i slušaj njega.

U Mama & Woman zajednici žene dele i ovakve priče – one koje krenu kao običan dan, a završe se potpuno drugačije. Ako imaš svoju, podeli je.