Hronični osipi, neobjašnjiv umor, probavne smetnje ili nagle alergijske reakcije ponekad imaju zajednički uzrok – preaktivne mastocite.

U poslednjih nekoliko godina sve se više govori o mastocitnim poremećajima, ali su oni i dalje nedovoljno poznati, naročito u opštoj medicini i javnom prostoru. Mnoge žene godinama imaju simptome koji ne ulaze jasno ni u jednu dijagnozu: alergije bez jasnog alergena, epizode naglog crvenila kože, ubrzan puls, vrtoglavice ili probavne tegobe koje dolaze i odlaze.

U nekim slučajevima uzrok može biti poremećaj u funkcionisanju mastocita. To su ćelije imunog sistema koje učestvuju u odbrani organizma, ali kada su previše aktivne mogu da izazovu niz neprijatnih i zbunjujućih simptoma.

Ovaj tekst objašnjava šta su mastocitoza i mastocitni aktivacioni sindrom (MCAS), kako nastaju, koji su najčešći simptomi i zašto se ove dijagnoze često ne prepoznaju.

ŠTA SU MASTOCITI I ZAŠTO SU VAŽNI ZA IMUNI SISTEM

Mastociti su ćelije imunog sistema koje se nalaze u tkivima, naročito u koži, respiratornom sistemu, digestivnom traktu i oko krvnih sudova. Njihova osnovna funkcija je da brzo reaguju na potencijalne pretnje poput bakterija, parazita ili alergena.

Kada mastociti detektuju opasnost, oni oslobađaju hemijske medijatore kao što su histamin, prostaglandini i citokini. Ove supstance pokreću inflamatorni odgovor koji pomaže telu da se odbrani.

U normalnim okolnostima, ovaj sistem je precizno regulisan. Međutim, kod određenih poremećaja mastociti postaju preosetljivi ili se previše umnožavaju, što dovodi do prekomernog oslobađanja ovih supstanci.

Rezultat su simptomi koji često liče na alergijsku reakciju, čak i kada nema pravog alergena.

RAZLIKA IZMEĐU MASTOCITOZE I MCAS-A

Iako se ova dva stanja često pominju zajedno, postoje važne razlike.

Mastocitoza je stanje u kojem dolazi do abnormalnog nakupljanja mastocita u određenim tkivima. Može zahvatiti kožu (kožna mastocitoza) ili unutrašnje organe kao što su koštana srž, jetra ili slezina (sistemska mastocitoza). Ovo je relativno retka bolest i najčešće ima jasne dijagnostičke kriterijume.

Mastocitni aktivacioni sindrom (MCAS) je drugačiji. Kod njega broj mastocita može biti normalan, ali je njihova aktivnost preterana. Oni se „aktiviraju“ bez jasnog razloga i oslobađaju velike količine medijatora koji utiču na različite organske sisteme.

Zbog toga MCAS može da izazove širok spektar simptoma koji dolaze i prolaze, i često bez jasnog obrasca.

Najčešći simptomi mastocitnih poremećaja

Simptomi se razlikuju od osobe do osobe jer mastociti postoje u gotovo svim tkivima. Kada se aktiviraju, mogu da utiču na kožu, digestivni sistem, nervni sistem i kardiovaskularni sistem.

Mnoge žene opisuju epizode naglog crvenila lica i vrata, svrab ili osipe koji dolaze bez očiglednog razloga. Česti su i probavni problemi poput nadimanja, bolova u stomaku, mučnine ili proliva. Neke osobe imaju iznenadne padove pritiska, ubrzan puls ili osećaj vrtoglavice.

Pored toga, može da se javi hronični umor, glavobolja, osećaj mentalne magle ili povećana osetljivost na određenu hranu, lekove ili mirise.

Važno je naglasiti da se simptomi često javljaju u epizodama. U jednom periodu mogu biti vrlo izraženi, a zatim se povući na nedelje ili mesece.

Šta može pokrenuti mastocitnu reakciju

Mastociti mogu reagovati na različite okidače. Kod nekih ljudi to su određene namirnice bogate histaminom, kod drugih promene temperature, fizički napor ili stres.

Određeni lekovi, alkohol, infekcije ili hormonske promene takođe mogu da ih stimulišu. Zbog toga mnogi pacijenti primećuju da simptomi dolaze nakon specifičnih situacija, ali ne uvek na isti način.

Ovo variranje dodatno otežava prepoznavanje problema.

ZAŠTO SU MASTOCITNI POREMEĆAJI ČESTO NEPREPOZNATI

Jedan od glavnih razloga je kompleksnost simptoma. Mastocitni poremećaji mogu da zahvate više organskih sistema istovremeno, pa pacijenti često odlaze kod različitih specijalista – dermatologa, gastroenterologa, alergologa ili kardiologa – bez jedinstvenog objašnjenja.

Drugi problem je što standardni alergološki testovi često budu negativni. Kada nema jasnog alergena, simptomi se ponekad pripisuju stresu, anksioznosti ili funkcionalnim poremećajima.

Dijagnostika MCAS-a je takođe zahtevna jer zahteva kombinaciju laboratorijskih analiza, praćenje simptoma i procenu reakcije na terapiju.

Kako se postavlja dijagnoza

Dijagnostika mastocitnih poremećaja zahteva detaljan pristup. Lekari obično počinju analizom simptoma i njihovog obrasca, a zatim se rade laboratorijske analize koje mogu uključivati merenje nivoa triptaze, histamina ili drugih medijatora.

Kod sumnje na mastocitozu ponekad su potrebni dodatni testovi, uključujući biopsiju koštane srži.

Kod MCAS-a dijagnoza se često zasniva na kombinaciji kliničkih simptoma, laboratorijskih nalaza i odgovora na terapiju koja stabilizuje mastocite ili blokira histamin.

KO JE U VEĆEM RIZIKU

Mastocitni poremećaji mogu se javiti kod ljudi različitog uzrasta, ali istraživanja pokazuju da su žene nešto češće pogođene, naročito kada je u pitanju MCAS.

Postoji i povezanost sa drugim stanjima poput hroničnih alergija, sindroma iritabilnog creva, nekih autoimunih bolesti ili poremećaja autonomnog nervnog sistema.

Iako genetika može igrati određenu ulogu, kod mnogih pacijenata ne postoji jasan okidač.

KAKO SE LEČE MASTOCITNI POREMEĆAJI

Cilj terapije nije samo kontrola simptoma već i smanjenje aktivacije mastocita. To često uključuje antihistaminike, stabilizatore mastocita i prilagođavanje ishrane kako bi se smanjio unos histamina.

Kod nekih pacijenata pomaže i identifikacija ličnih okidača, poput određenih namirnica ili stresnih situacija.

Važno je naglasiti da terapija mora biti individualna, jer se simptomi i reakcije značajno razlikuju od osobe do osobe.

ZAŠTO JE VAŽNO GOVORITI O OVIM POREMEĆAJIMA

Mastocitoza i mastocitni aktivacioni sindrom nisu nove bolesti, ali tek poslednjih godina dobijaju više pažnje u medicinskim istraživanjima.

Za mnoge pacijente put do dijagnoze traje dugo jer simptomi mogu da izgledaju nepovezano. Iz tog razloga, razumevanje mastocitnih poremećaja pomaže da se ovakvi slučajevi prepoznaju ranije i da se pacijentima ponudi adekvatna terapija.

Kada se identifikuje uzrok, mnogi ljudi uspevaju da stabilizuju simptome i značajno poboljšaju kvalitet života.

Ako ste primetili neobjašnjive epizode alergijskih reakcija, hronični umor ili probavne tegobe koje se ponavljaju bez jasnog razloga, razgovor sa lekarom može pomoći da se razmotri i ova mogućnost.

U Mama & Woman zajednici često se otvaraju teme o simptomima koje žene osećaju, ali ih je teško objasniti. Ponekad upravo takvi razgovori budu prvi korak ka razumevanju šta se zaista dešava u telu.