Neke ljubavi deluju sigurno sve dok ne dođe trenutak kada treba da izdrže nešto veliko.
Ako tražite savete, razumevanje ili samo potvrdu da se odnosi često promene kada dođe dete, u ovom tekstu ćete pronaći stvarno iskustvo i snagu iz Mama & Woman zajednice.
Sve je izgledalo stabilno dok nismo postali roditelji
Želim da podelim ovu priču sa vama, jer verujem da će nekom značiti. Hvala vam što nam dajete prostor da ispričamo svoje priče.
Bila sam sigurna u nas. Nismo bili savršen par, kao i verovatno svi, ali smo funkcionisali. Znali smo da se posvađamo, ali smo uvek nekako nalazili način da se vratimo jedno drugom. Kad sam ostala trudna, nije bilo panike. Nije bilo ni nekog velikog slavlja, ali je bilo ono “u redu, zajedno smo u ovome”.
On je bio tu kroz celu trudnoću. Išao je sa mnom na preglede kad je mogao, pitao me kako sam, donosio mi stvari kad mi se nešto jelo u pola noći. Nije bio previše emotivan, ali sam imala osećaj da mogu da se oslonim na njega. I to mi je bilo dovoljno.
Porodila sam se bez većih komplikacija. Sve je prošlo kako treba i vratili smo se kući kao porodica. Sećam se tog dana, kako stojimo u stanu, beba u nosiljci, a nas dvoje gledamo jedno u drugo kao da ne znamo odakle da počnemo.
Prvih nekoliko dana bio je tu. Pomagao je koliko je znao, držao bebu, dodavao stvari, bio prisutan. I onda, nekako, počeo je da se povlači. Sad iz ovog ugla tek mogu sve to da kažem, kad se vratim kroz sećanje, jer nije to bilo naglo, nego polako. Kao da svaki dan napravi mali korak unazad. Počeo je da ostaje duže na poslu. Pa da izlazi “na kratko”. Pa da se vraća kasno, umoran, bez volje da priča.
Ja sam u međuvremenu ostajala sama sa bebom, neispavana, iscrpljena i zbunjena. Sve mi je bilo novo, sve mi je bilo teško, a on…kao da više nije bio deo toga.
Jednom sam ga pitala šta se dešava. Rekao je: “Ne znam kako da se snađem u svemu ovome.” I tu sam prvi put shvatila da ono “zajedno smo u ovome” više ne znači isto za oboje. Nije bilo jedne velike svađe. Nije bilo trenutka kada je sve puklo. Samo je jednog dana postalo jasno da više nismo tim.
On je bio tu dok je sve bilo podnošljivo. Dok nije bilo stvarno. Dok nije bilo neprospavanih noći, odgovornosti, straha, bebe koja plače i života koji više ne možeš da vratiš na staro. Otišao je nekoliko meseci kasnije. I to tako što je samo prestao da se vraća.
Ostala sam sama sa detetom. Dugo sam se pitala gde je nestalo ono što smo imali. Da li sam pogrešila, da li sam mogla nešto drugačije, da li sam mogla da ga zadržim.
Danas znam da nisam. Jer ne možeš zadržati nekoga ko nije spreman da ostane. I koliko god da je bilo teško, naučila sam nešto što mi niko nije mogao objasniti ranije. Da dete ne promeni odnos, ono ga samo otkrije kakav je stvarno.
Da li si se nekada našla u situaciji da se odnos promeni baš onda kada ti je podrška najviše trebala? U Mama & Woman zajednici žene dele i ovakve priče – one koje ne završavaju bajkom, ali su stvarne.
Ako imaš i ti svoju, podeli je.
