Neke trudnoće ne počinju radošću, već strahom. Ova priča iz Mama & Woman zajednice nije samo o gubicima, analizama i neizvesnosti, već o tome koliko žena može da izdrži kada svaki novi početak nosi i nadu i strah u isto vreme.

 

2023 godine imala sam 36 god i ostala prvi put u životu trudna. Ushićenje, 2 crtice na testu, pa urađena beta i prvi odlazak kod specijaliste, a pritom ništa nisam znala o trudnoći i pregledima. Na prvom pregledu bila sam 5 nedelja i 4 dana, rekao je da ima gestacione vrećice i da imam miom na zadnjem dijelu materice i da ne zna dal će uopšte biti trudnoće. Šokirana njegovom hladnokrvnošću i izjavom zakaže mi sledeći pregled za 10 dana. Ja umjesto kod njega pođem kod drugog ginekologa koji mi potvrdi trudnoću i otkucaje srca! I odmah mi prepiše terapiju utrogestan 2x200mg i injekciju progesteron 1×1 svaki 3 dan. Iskreno nisam radila prenatalni test nego sam išla na ekspertne ultrazvuke, sve je bilo ok sa trudnoćom i ako se vodila viskorizičnom valjda zbog tog mioma.

 

Kasnije u petom mjesecu uključe mi rodiakal tablete zbog niskog položaja bebe i kontracija. U 35 nedelji odem na ct gdje me doktorica iz opšte bolnice pregleda i kaže otvorena si 5 cm, ja te moram poslati za Podgoricu jer je porođaj krenuo a mi ovdje nemamo inkubatora. U Podgorici su me odmah primili pripreme i sala, s obzirom da nisam imala bolove i da nisam htjela primiti injekciju za sazrevanje pluća i da mi oni pucaju vodenjak. Zamolila sam ih da me stave na odeljenjene za održavanje pa kad sam krene porodjaj tu sam. Izdržala sam 5 dana, ušla u 36 nedelju i prilikom pregleda doktorica mi kaže hoćeš li sala ili infekcija pošto si otvorena 10 prstiju? Idem u salu i sa indukcijom venskom rodim zdravog dječaka.

 

Posle porođaja 3 mjeseca ostanem opet trudna i trudnoća se potvrdi i izgubim je od 9 nedelja. Sam plod mi ispadne na gaće, nije bilo potrebe za kiretažom. Posle 6 mjeseci ostanem opet trudna pošto sam bila u inostranstvu, uradim test pokaže poz i posle par dana prokrvarim bila je biohemijska trudnoća. Posle pola god ostanem opet trudna i odem kod drugog doktora koji radi u bolnici smatrajući da će me on porađati da mi i vodi trudnoću. Sa 6 ned i 4 dana potvrdi se trudnoća i otkucaj srca. Bio je upoznat sa mojom pričom i ja ga zamolim da mi da utrogestan i progesteron, on kaže da nema potrebe jer ne krvarim. Iznervirao me je i ja odem na sledeću kontrolu sa 9 nedelja i 4 dana kod prvog doktora koji mi je vodio trudnoću sa sinom i on mi kaže da nema srčane radnje da moram u Klinički na čišćenje i da uradim faktore trombofilije stečene i rođenje.

 

U Klinički su potvrdili da nema otkucaje srca i da moram da se očistim, ja sam ih pitala za tablete jer sam čula da može sa njima da ne radim nikakvu intervenciju, oni su rekli da može, popila sam ih ih krenuo je proces. Posle 7 dana je bila kontrola, nije bilo skroz očišćeno i dobila sam kapi i kontrola opet posle 7 dana. U međuvremenu sam sama krenula da uradim nalaze trombofilije imonologije i genetike, jer sam imala vezu pa sam ubrzala malo rad. Posle 7 dana od kapi opet kontrola i nije opet bilo očišćeno sve. Dobila sam i inekcije i opet kontrola za 7 dana i tad je bilo završeno sve. Dobila sam prvi ciklus i uradila posle njega progesteron na 21 dan, po riječima doktorice taj mjesec nisam imala ovulaciju i imam sa mužem nezaštićeni odnos 2 dana pred menstruaciju.

 

Počinjem da radim, vidim da se ne osjećam baš najbolje, ciklus mi kasni 5 dana mislim da je to zbog poremećaja hormona i reko čitam negdje na sajt da ako mi bude tako 10 dana da odem kod ginekologa da mi izazove ciklus. Posle 8 dana kašnjenja ajde reko čisto preventivno da uradim test za trudnoću, test pokaže negativno i prepišem to hormonima. Prošlo je još 4 dana meni ciklus ne dolazi, 12 dan kašnjenja ja odlučim opet da uradim test jer mi je bila počela neka mučnina, test pokaže poz. Zovnem doktora koji me je pratio sa prvom trudnoćom upućen u sve kaže mi da odradim betu i opet na 48 sati pa da vidimo što dalje.

 

Tako i uradim, beta prva je bila 100 na 46 sati se utrostručila. On kaže odlično, odma mi da da pijem utrogestan 2×200 i folnu, i ja na svoju ruku uzmem da pijem aspirin protekt od 75 mg čini mi se svaku noć u 8 uveče. Samo sam ga pitala može li što da škodi on je rekao da ne. Čekala sam 6 nedelja i par dana da opet odem na pregled. Ustanovljena je trudnoća sa srčanom radnjom i kreće agonija, svakih 5 dana sam imala malo krvarenje a stim krvarenjem je dolazio i strah od gubitka. Svakih 7 dana sam išla na kontorolu samo da potvrdim da je srčana radnja i dalje tu i da plod napreduje. U međuvremenu stizali su nalazi koje sam radila, trobofilija genetika imonologija sve je bilo u redu. Sa te strane mi je bilo olakšanje al me je mučilo to krvarenje koje sam imala svakih 5 dana, jer kaže doktorica da je bio hematom za koji mi je rečeno da se može povući mirovanjem. Tako je bilo prva 4 mjeseca, on se povukao i stalo je krvarenje. U 34 nedelji rečeno mi je da je beba ušla u porođajni kanal i da porođaj može da dođe bilo koji dan. Ja sam strogo mirovala znajući da mojoj bebi znači svaki dan u mom stomaku. Termin je bio 22 februar. Mi smo izdržale do 10 februara i ona je došla na svijet brzo i lako prirodnim putem i rođena zdrava u 39 nedelji!

 

Hvala Bogu na svemu i doktorima koji su mi bili podrška! Posle svake kiše dođe sunce!! I posle tuge dođe sreća samo vjera, nada i ljubav!!!

 

U Mama & Woman zajednici žene dele ovakva iskustva – ona o kojima se teško govori, ali koja zaslužuju da budu ispričana. Ispričaj nam svoju priču.