Prostor gde se susreću životne priče i mudrosti. Tvoja dnevna doza podrške.
Imam četrdeset godina i živim u Osijeku, sama u malom stanu. Predajem njemački jezik u jednoj srednjoj školi već trinaest godina. Imam mačku, mlađu sestru koja ima dvoje djece i roditelje na deset minuta hoda od mene. Imala sam petnaest
Ja se zovem M. imam četrdeset sedam godina, ćerku na drugoj godini ekonomije koja živi sa mnom u Zemunu i čoveka kog volim već četvrtu godinu. On ima pedeset, živi u jednom gradu nadomak Beograda, u kući koju je sazidao
Pedeset jedna mi je godina. Razvedena sam već petnaest. Imam dvoje odrasle dece koja više nisu sa mnom, sin je u Novom Sadu, oženio se i sad čekam prvo unuče, a ćerka je u Americi, ode pa se vrati, pa
„Ti si tako jaka.“Rečenica koja zvuči kao kompliment, a često zatvara svaku dalju mogućnost razgovora. Kao da tim jednim opisom sve postaje jasno: ti možeš, ti ćeš izdržati, ti nećeš pasti. I ljudi se na to oslone, bez mnogo pitanja.
Ja sam dete iz dobre porodice, završila sam državni fakultet u roku, uvek sam se trudila da moji budu ponosni na mene. Kad sam se udala, svi su mislili da sam ubola premiju. On je bio dečko iz ugledne kuće,
Kažeš sve jasno i konkretno. Postaviš granicu, izgovoriš svoju odluku ili jednostavno saopštiš svoju istinu. Rečenica je čista, precizna i završena. A onda, u sekundi koja sledi, osetiš kako tišina postaje teška. Osetiš tuđi upitni pogled ili sopstveni unutrašnji nemir
